Ponekad pomislim da nas devedesete godine nisu ničemu naučile. Taman se ponadam da su vremena mržnje i ludosti iza nas, a onda se pojavi neko ili nešto ko me razuveri. Kao da nije bilo dosta ubijanja, uništenih života, srušenih kuća? Neko želi još! Taj poslednji neko je optužen pa osuđen za ratne zločine u ratnom Osijeku. Taj neko je Branimir Glavaš. Čovek koji je sjajno plivao u mutnim ratnim vodama i bio gospodar života i smrti. Inače, Glavaš je bio omiljen i među njegovom sabraćom po ideologiji u Srbiji. Obožavali su njegove “akcije”, jer onda i oni mogu da se hvale svojim “akcijama”.
INTERVJU: Vojvodina je stanje duha, ali ne treba nam nezavisnost
MLADI PRIJAVILI GLAVAŠA ZBOG DOČEKA: Akumulator je bio oružje za ubijanje!
Među njima je cvetala ljubav i voleli su svoje spojene sudove. Srpski i hrvatski nacionalisti su uvek odlično sarađivali. Mnogi to nisu videli, mnogi to ne vidi ni danas, ali je zapravo tako. Glavaš je godinama vukao bukagije po zeničkom i mostarskom zatvoru. Krajem januara je izašao iz zatvora i brzo se obreo u Osijeku. Čim je stigao krenuo je i pir. Takvi kao on funkcionišu samo kada nacrtaju metu ispred sebe. Brzo je iscrtao. Na nju je postavio lik lidera partije Srba u Hrvatskoj Milorada Pupovca. Čoveka koji je još kasnih osamdesetih godina prošloga veka govorio protiv nacionalizama svih vrsta i upozoravao na pogubnost nacionalističke politike Beograda i rukovodstava u Kninu. Njegove reči su se, gotovo proročki, obistinile.
(FOTO: Facebook/Milorad Pupovac)
E, sad, Glavaš se obratio meti. Pupovca je nazvao njuškom koja mrzi Hrvatsku i hrvatski rod. Nije tu stao. Poručio je da je napunio akumulatore i da će nastaviti gde je stao devedesetih. Hrvatsko pravosuđe je jasno reklo gde je stao. Jasne reči mržnje. Jasne poruke zla. Dobro je da je grupa mladih u Hrvatskoj, okupljena u Inicijativi mladih za ljudska prava brzo reagovala i podnela krivičnu prijavu protiv Glavaša, ali tu se ne sme stati. Državno tužilaštvo Hrvatske mora reagovati i jasno okarakterisati reči Glavaša.
Bude li se ovo tolerisalo, sledeće reči biće još gore i otrovnije, a posle reči idu i potezi. Treba li nam to? Započeo sam ispisivanje ovih redova sa mislima o nadi da je zlo prošlo. Vidim da nije. Vidim da su, nažalost, neljudi glasniji od ljudi i da je ljudima blato rata i dalje u ušima. To blato moramo sprati. I jedni i drugi i treći i koliko god da je strana bilo u ratu. Bez te katarze neće biti ni boljeg sutra, a u tom lošijem danas će likovi poput Glavaša ili Šešelja i dalje crtati mete i trovati otrovnim rečima. Probudimo se!