On me sluša.
Šta li misli? Jest, šta misli? Ti ne znaš kakva je to patnja! Možda me on mrzi? Ili me prezire? Ili mi se ruga? On misli o onome što mu kažem, procenjuje me, podsmijeva mi se, osuđuje me, nalazi da sam prosječan ili glup čovjek.
Kako da saznam šta misli? Kako da saznam da li i on mene voli onako kako i ja njega volim? i šta li se kuva u toj maloj okrugloj glavi?
Velika je tajna neznana misao nekog bića – misao skrivena i slobodna, koju mi ne možemo saznati, ni upravljati njome, ni potčiniti je, ni pobjediti je!
A ja uzalud želim da se predam, da otvorim sva vrata svoje duše, i nikako da se predam!
Na dnu duše, na samome dnu, čuvam svoje JA u skrivenom kutu, a do njega niko ne dopire. Niko ga ne može pronaci, ni ući u nju, zato što mi niko nije sličan, zato što niko nikoga ne razume.