Boris Jokić je simpa faca. Pametan, elokventan, zgodan, ima dobre ideje. Zapravo predobre za Karamarka, ma i za Petrova, za Kaptol osobito. Za potrebe nekih tv-debata čitao sam njegov nacrt kulikularne reforme. Možete se s ponekom stvari i ne složiti, ali generalni je stav tog nacrta kako treba odgajati kreativne osobnosti, spremne na kritičnost i inovativnost, ljude koji misle svojim glavama, djevojke i mladiće informatičke ere, oboružane suvremenim znanjima i otvorene prema novim spoznajama, za mene osobno nije ni po čemu upitan. Dapače, oduševio me…
Ali i dok sam čitao Kurikul, mislio sam – kod nas to u ovom političkom trenutku ne može proći! Jer tako odgojeni mladi ljudi otet će Crkvi (prihvatila bi ih ona pape Franje, ali Bozanićeva nema tu pamet i širinu); takvi će ljudi kritički promišljati i Domovinski rat i očeve naše Domovine, takvi će ismijavati svako neznanje i glupost…
Dragi Jokiću, pa Karamarko je već godinu dana prije izbora najavljivao kako će Hrvati biti bogobojazni i poslušni, moći će rogoboriti unutar svoja četiri zida, i to ne preglasno, a javno zna se što treba misliti. Naravno da vašu reformu on ne može prihvatiti. I nećete imati oslonac u Šustaru, koji bi volio da ga percipiraju kao suvremenog i urbanog dečka, ali je zapravo rođeni politički oportunist, koji vas je već ostavio na cjedilu.
Probali ste Hrvatskoj dati novo lice. Ovaj put nije išlo. Ne odustajte i nemojte raditi prevelike kompromise! Hrvatskoj su potrebni ljudi vaše pameti i ideja! Ovaj put nije prošlo, ali mora proći!