Obratite pažnju kako treba kenjati u supermarketu: spustite lone i iserete se na pločice. Pantalone moraju da budu spuštene na oko tri četvrtine butina, ne do kraja. Ako ih spustite do članaka dok kenjate u supermarketu, grešite. Ovo je neka vrsta nepisanog pravila kenjanja u supermarketu. Kako znam toliko o kenjanju u supermarketu? Zato što ljudi stalno kenjaju u supermarketima, budalo, tu su i snimci sigurnosnih kamera, a na njima jasno vidimo kako spuštaju pantalone i seru po pločicama. Suknje koplikuju stvari i to je materijal za poseban članak. Ali, za sada, za osnovnu teoriju zapamtite: spustite lone, serite na pločice. Ovo je jedini prihvatljiv način.
Međutim:
Evo ga disident. Moramo da uzmemo u obzir ovog lika koga su sigurnosne kamere uhvatile kako kenja niz nogavice šorca u supermarketu u Rusiji prošle nedelje. Da, svi dobro znamo da su sigurnosne kamere generalno loša ideja, ali je njihovo postojanje opravdano – u ovom slučaju možemo videti pravog umetnika. Ovaj lik se smeje vašim zakonima i propisima kenjanja u supermarketu. On ih izvrće naglavačke.
Ovaj tip se israo niz nogavice svog šorca i ispustio tih par komada na pod radnje kao da su tople neželjene kruške.
Pretpostavimo da kenjanje u supermarketu možemo da podelimo u tri odvojena čina – poput drame! U priloženom snimku su sva tri skoro demonstrirana do savršenstva. Počnimo prvim činom:
1. KENJANJE U SUPERMARKETU
Prvo moraš zapravo da izvedeš ovo sranje. O ovome smo pričali. Moraš da započneš sam proces kenjanja u supermarketu. Motivi su razni, ali je rezultat uvek isti: govno, na podu, u supermarketu.
2. POKUŠAJ DA BUDEŠ DISKRETAN
Problem sa kenjanjem u supermarketu je što društvo, i pored svog napretka, negoduje, pa moraš da pronađeš mesto gde ćeš to obaviti. Ovo je moguće u velikim prodavnicama – pre nego što je Sajnfeld postao ogroman, Leri Dejvid je jednom rekao: “Kada sam živeo u Njujorku bez ikakve kinte, šetao bih ulicama i povremeno bih video udubljenje u zidu ili neko sklonište. Onda bih pomislio ‘ovo bi bilo dobro mesto kada budem beskućnik'”, i ja se slično osećam po pitanju kenjanja u supermarketima: Ne želim to da radim, ali ako budem morao, spreman sam, posebno u fensi samiškama, a našeg Rusa iz klipa možete da vidite kako radi nešto slično. Pognut je u pozi za izbacivanje govana, za slučaj da neko proviri preko rafova i vidi ga; sam je u pustom delu prodavnice; u jednom trenutku šutne govno pod neku policu što biste svakako uradili ako ste se iskenjali u supermarketu. Nema većeg blama nego da vas obezbeđenje udalji iz prodavnice zbog kenjanja. Sakrijte dokaze.
3. BRISANJE
Hej: moraš da obrišeš bulju nakon kenjanja. A nema boljeg rešenja nego da ukradeš toalet papir i tečni sapun iz istog supermarketa u kome si srao. Ovo je svakako utrljavanje soli u ranu – upravo si se israo u radnji i sada još i kradeš – savršena kombinacija – ali takođe mislim da prikazuje odnos ljudi prema supermarketima: to da su oni bezlični i da je krađa iz njih zločin bez žrtve, da su velike mreže još većih megakorporacija, silnika, i da u njima treba kenjati kako bi se poslala poruka. Slušajte, smi mislimo da su supermarketi loši, ali nam treba da negde možemo da kupimo Meal Deal za svaki obrok, tako da i dalje u njima kupujemo. Ali možda, samo možda, kada bi povremeno u njima kenjali, možemo da se osvetimo silnicima, ali i dalje imamo mesto na kome kupujemo prašak za veš na popustu.
Kapiram da nikada nećemo saznati motive ovog anonimnog ruskog kenjača u supermarketu – problem sa laktozom, loš burger, dve banane nakon tri šolje kafe, ono kada baš moraš da kenjaš nakon trčanja – ali sigurno znamo da… ovaj… hmm. Ne, ne postoji… ne postoji stvarno ništa što možemo iz ovoga da naučimo. Nema naravoučenija. Kraj.