“Ne sviđa mi se ova romatična lažna ideja da patnja pročišćava, da je to nešto što te čini plemenitom osobom. Ne čini te. Naprotiv, ona te dovodi to toga da ćeš učiniti sve samo da preživiš”, objašnjava Žižek.
Popularni slovenački filozof Slavoj Žižek zabrinut je zbog stava Evrope o izbeglicama. Ne, on ne govori o ekstremno desničarskim strankama poput britankog UKIP-a. Ili francuskog Nacionalnog fronta. Ili sličnih partija u drugim zemljama koji su na talasu ksenofobije koja se proširila kroz EU ojačali svoje pozicije na političkoj sceni.
Žižek je zabrinut zbog liberala.
U najnovijoj knjizi “Izbeglice, teror i druge nevolje (problemi) sa komšijama” koja će biti objavljena u SAD u oktobru, Žižek je ukazao na problematične aspekte iznegličke krize: kontrast između zapadnih vrednosti i vrednosti onih koji stižu u Evropu iz Afrike i sa Bliskog istoka, pretnju od terorizma i nezaobilazne tenzije ko je su posledica borbe za poslove i resurse.
“Liberali pokušavaju da ignorišu problem. Oni pokušavaju da umanje probleme sa migrantima”, rekao je Žižek za Kvarc (Quartz) magazin. “Moja knjiga je veliki očajnički pozivi da prestane da se ćuti o tome”.
Ovo nije prvi put posle terorističkog napada u Parizu u decembru 2015, da Žižek kritikuje liberale. Žižek je upozorio da moraju da zaborave na tabue koji sprečavaju otvorenu diskusiju o problemima do kojih dolazi kada se u Evropu prime ljudi različite kulture. A posebno da prestanu da negiraju da postoji opasnost koju mogu da izazovu izbeglice.
Ćutnja levice, s druge strane, po Žižekovom verovanju potiče iz pogrešnog uverenja.
“Nikada mi se nije dopadao taj humanitarni pristup po kome ćeš, ukoliko se uključiš u razgovor s njima, da se uveriš da smo svi isti”, objašnjava filozov. “Ne, nismo, postoje fundamentalne razlike između nas, i postoji prava solidarnost uprkos tim razlikama”.
Razumevanje i prihvatanje da postoji kulurološka razlika između Evropljana i izbeglica koji stižu u Evropu je osnova za pravo prihvatanje, tvrdi Žižek. Zato on izbeglice naziva “komšijama”.
“U hrišćanstvu komšija nije bližnji, onaj koji je kao mi – komšija je tačno neko za koga mislite da vam je blizak, i onda on uradi nešto neočekivano, a vi sebi kažta ‘Bože, ja ovog čoveka uopšte nisam poznavao'”, objašnjava Žižek. “Zato hrišćanski moto ‘voli bliženjg svog kao sebe’ nije tako jednostavan kao što se čini”.
Drugi problem levice je, piše filozof u svojoj knjizi, opasna tendencija da se stvor mit o izbeglicama kao veoma uzvišenim zbog njihovih patnji.
“Ne sviđa mi se ova romatična lažna ideja da patnja pročišćava, da je to nešto što te čini plemenitom osobom. Ne čini te. Naprotiv, ona te dovodi to toga da ćeš učiniti sve samo da preživiš”, objašnjava Žižek.
To ne znači da Evropa treba da bude manje posvećenja vođenju brige o očajnim ljudima koji traže zaštitu, kaže Žižek, ali Evropljani bi morali da budu “realističniji”.
“Lako je biti humanitarac ako je tvoj stav da su oni kojima pomažeš dobri ljudi, prijateljski nastrojeni”, kaže filozof. “A šta ako nisu? Poenta je da i u tom slučaju treba da im pomažemo”.
Žižek piše da su izbeglice cena koju čovečanstvo plaća zbog ekonomije, i itekako je uveren da je jedino pravo dugoročno rešenje problema radikalna ekonomska promena. Jedina opcija za Evropu je da se posveti obezbeđivanju dostojanstvenog opstanka svih izbeglica koje stižu na njene obale.
Odbijanje levice da se suoči sa kulturološkim razlikama između Evropljana i izbeglica Žižek smatara promocijom netolerancije.
“Jedini koji otvoreno govore o tome su desničari i mi ostavljamo tu temu njima”, kaže on.
Umesto da brani bilo kakvu kritiku islama i da je obeležava kao “islamofobiju”, evropska levica bi trebalo da ima hrabrost da otvoreno govorio o razlikama.
“Činjenica je da većina izbeglica dolazi iz kultura koje nisu kompatibilne sa zapadnoevropskim vrednostima i ljudskim pravima”, piše Žižek. “Problem je što trenutno, tolerantno rešenje ne funkcioniše”.
On se osvrće i na demokratiju i ističe je većina protiv izbeglica, i da bi tom logikom Evropa morala da zaustavi priliv izbeglica. Međutim, ističe i da zbog viših etičkih standarda treba da ih primamo i da vodimo računa o njima .
“Ključ je u prohvatanju da ovo nije demokratska odluka, već nešto što je nametnuto”, zaključuje Žižek.