Svanija je i ponediljak, neradni, Dan pobjede i domovinske zahvalnosti i Dan branitelja.Vruće je za pop….ti, upeka zvizdan već u rano jutro, kaže spikerica na vijestima u Dubrovniku već peče cilih 28 gradi Celzijevih, a dan samo što je počeja.
U Pakoštanima, lipom dalmatinskom, ribarskom mistu peče istom miron kad se probudija i naš hero,j a ne zločinac. Skuvala je žena i kavu ,lipo će se na teraci i marendati, a valjda je brajo dočeka koju plivaricu pa će biti i friške ribe malo baciti na gradele.
Odjedared zaori mobitel Betovenovu IX , zavibrira stol. “Ko zove u ovu ranu uru ?.”
“Alo! Alo,generale, ovdi Marko!”
” Koji Marko, hebate!” misli naš general.
“Marko je, Markan, Thompson”.
“Aaa, ti si, dobro jutro, šta si triba?.(a koji ku… on oće sad, nemam ja šoldi ni za pivat ni za ne pivat)”
“Ma mislija sam generale, danas je dan pobide, pa pravimo mali dernek za nas, prave Hrvate koji vole svoju rodnu grudu, pa san mislijadadodješ generale tako malo, biće mlade janjetine, dobra vina a i zapivaću i ja malo, onako za dušu. Biće priko sedamdeset iljada ljudi koji vole Hrvatsku a iznad svega vole tebe. Bilo bi im drago vidit te, a moš povesti i Markača sobo, pa da se onako fino u paru obratite narodu, da malo podignete moral dečkima, ko u stara dobra vrimena, je li tako?.”
“Dobro, dobro, fala ti na pozivu, doći ću ja, nego da ću doći.”
“Fala generale,to smo i očekivali, ipak si ti naš pravi čovik, heroj.”
“Aj, aj dobro je, vidimo se u Kninu.”
“Ma ne generale u Kninu, ne, ne, u Čavoglavama, u Čavoglavama generale moj.Nemamo ti mi ništa s otim u Kninu, to su ti sve komunisti, jugonostalgičari, sa Srbima bi se mirili i jopet ih vraćali ovd , a ne trebaju nam, nema tek 18 godina šta smo ih potirali, aaa jese sićaš generale? Šta će se sad još i vraćat! Pa nećemo valjda dvaput isti posa činiti, ha generale?!”
“Ma da,da u Čavoglavama (a čoviče, di je sad još i Srbe izvuka,Gospe ti) zeznija sam se, ajd vrućina je a i ja san ti već stariji čovik, briga iman i priko glave. Orade,brancini, tune,valja ti to sve naraniti,uloviti,pokokati pa u led i direkt Japan. Ribar san ti ja moj Markane,težak je to kruv.Ajd,dobro je Markane,vidimo se,doći ću,ništa ne brigaj pajdo,eto me u vrime ručka.Bog!”
“Eto sad? Di ću sad, oću li u Knin ili u Čavoglave, a šta nije sve moglo biti na jednom mistu ? Čavoglave, di mu dođu Čavoglave, ne možeš ih ni lupon na karti naći. Pivaće Marko, neka piva, samo su mu pisme pune patosa i crnila ka u sipe, a nije više vrime od toga. Sad smo svi za mir i ljubav, pis end lav, a on dere po istom ka i prije 20 godina.
U Kninu će ti biti elita, pa valjda joj i ja pripadam, da sam cilog sebe za ovu državu i robova za nju. Dolazi premijer, prisidnik, a valja li su mi oti ljudi! Hebate ,imam koncesiju na te proklete ribetin , vrag im sriću odnija ali nije loša pinka. Lipo se živi,ne mogu se žaliti. A i vratilo mi je ženu na posa. Fino je i vidit onako u novinim stoji de moja slika, ja na kavi sa premijerom, nešto šuškamo, ćaporimo, ka biva nešto se dogovaramo. A ko zna oće li mi zatribati još koji puta kada negdi zapne?
Ma u Knin ću ja pa šta bude. Dobra je i ona mala Rimčeva, šesna ženskica, šta je je, lipo ju je vidit a i sidit porid nje. Ako sam bija u apsu pa nisam umra, je li tako? A zva je i Ante u sebe na rucak u Sinj, mene, počasnog alkara.
Šta je ono reka Marko, ljudi me vole ,aj,aj neka neka. Ko je bliže vatri, bolje se ogrije. Dobar je ovi narod,velika je njegova jubav ka cilo more Jadransko i sve tune,orade i brancini u njem.
