“Ti nisi korisnik internet-koncerna, ti si njihov proizvod.“ Tako je stvar, i to dobro, opisao pionir interneta Džeron Lanije. Tu ključnu poruku šalje i naslovna strana njegove knjige „Kome pripada budućnost?“ (Who Owns the Future?) U toj knjizi Lanije, prošlogodišnji dobitnik Mirovne nagrade nemačih knjižara, analizira aktuelne trendove u internet-ekonomiji. Rezultat je sledeći: trend se razvija u stilu „Big Data“, u smeru potpune kontrole i daljeg komercijalnog eksploatisanja. Facebook taj trend dodatno pojačava svojim novim uslovima korišćenja.
Kad smo kod budućnosti: očekivanjima od budućnosti trguje se na finansijskim tržištima, a ona vrednost Facebooka procenjuju na gotovo 200 milijardi dolara, 65 odsto više nego pre godinu dana. Na berzi su očigledno čvrsto uvereni da će Facebook da vlada velikim delom budućnosti. To im se ne može zameriti, jer Facebook je prošle godine ostvario dobitak od oko tri milijarde američkih dolara zahvaljujući reklamama – personalizovanim reklamama, usmerenim tačno prema određenim klijentima, a sve prema podacima o osobinama korisnika dobijenim preko algoritama Facebooka. Ti podaci jesu tajna, ali mnogo toga se može zaključiti već samo na osnovu onoga na šta korisnici Facebooka „lajkuju“, pokazalo je ovog januara objavljeno istraživanje naučnika sa univerziteta Stenford i Kembridž.
„Lajkovi“ otkrivaju ličnost
Američko-britanski tim razvio je algoritam prema kojem se, nakon analize 100 do 150 klikova na dugme „lajk“ (Sviđa mi se), dolazi do pouzdanijih informacija o karakteru nekog čoveka, nego što ih ima njegov bračni partner. Pri tom nas Facebook nas ne poznaje samo po klikovima na „lajk“. Mi na svoj profil stavljamo informacije, fotografije, šaljemo poruke, pišemo o svojim strastima i interesovanjima. Gotovo 900 miliona korisnika svakodnevno se brine za to da im profili budu stalno aktuelni, a oko milijardu i 400 miliona ljudi je najmanje jedanput mesečno na toj društvenoj mreži. Ali Facebookovu pohlepu za informacijama ne može da zadovolji čak ni ta, prilično velika količina ličnih informacija. Ta društvena mreža sada uvodi nove Uslove korišćenja. Najvažnija novina jeste to da Facebook želi da zna šta korisnici interneta rade i kad nisu na Facebooku. I Facebook želi da zna gde se mi zaista nalazimo u realnom životu – jer četvrtina korisnika odlazi na tu mrežu uz pomoć pametnih telefona“. A što bi imalo veće izglede na uspeh nego da nas obasipaju reklamama firmi koje su baš u našoj blizini?
„Jedi ili umri“
Novim pravilima Facebooka pozabavio se čak i nemački parlament, Bundestag. U Odboru za zakonodavstvo, poslanici i komesari za zaštitu ličnih podataka kritikovali su Facebook zbog njegovog načina korišćenja podataka korisnika. Ali, Facebook je i ranije pokazivao da je debelokožac kada je reč o sličnim kritikama – uostalom, on nije ništa drugačiji od Gugla i sličnih. Internet giganti navikli su da sami određuju pravila u digitalnom svetu. Nacionalna zakonodavstva ih ne interesuju. Korisniku se, istina, uvek obraćaju drugarski, na „ti“, ali ga za saglasnost ne pitaju. Jedina alternativa jeste: prestati da se koriste te usluge. Što je duže neko bio na nekoj društvenoj mreži, što je više fotografija postavio, što više kontakata tamo ima i neguje, to će teže biti da se napusti mreža. Isto kao što je zavisniku od droge teško da ode od onog ko ga drogom snabdeva. Pa na šta onda čovek da pomisli kad se „drugarski“ stavi pred dilemu u stilu: „jedi ili umri?“ Pa na „Velikog brata“.