Prvo detaljno istraživanje DNK autohtonog stanovništva Australije dokazalo je da su oni najstarija civilizacija na Zemlji i da su se pojavili pre 50 hiljada godina, prenosi Gardijan.
Naučnici su uspeli da trasiraju neverovatno putovanje ovih neustrašivih prastarih ljudi pročavanjem tragova u DNK modernog stanovništava Australije i Papue Nove Gvineje. Analiza je pokazala da su njihovi preci najverovatnije prvi ljudi koji su prešli okean i otkrila je praistorijske veze s nepoznatim rođakom hominina.
– Ova priča je naučnicima dugo bila nepoznanica. Sada znamo da su njihovi rođaci ljudi koji su bili prvi pravi ljudski istraživači – rekao je profesor Eske Viljerslev, evolucijski genetičar koji je predvodio istraživanje na Univerzitetu u Kopenhagenu.
Otkrića tima profesora Viljersleva nalaze se u jednom od četiri članka o poreklu čoveka koja su ove nedelje objavljena u časopisu Nejčur. Ti članci daju uvid u prve migracije čoveka sa afričkog kontinetna i njegovo naseljavanje planete.
Viljerslevova otkrića, koja se zasnivaju na novoj populacijskoj analizi 83 autohtona Australijanca i 25 Papuanaca, pokazuju da je tim grupama moguće pronaći poreklo sve do prvih ljudi koji su stigli na kontinent pre 50 hiljada godina i da su ostali gotovo potpuno izolovani otprilike 4 hiljade godina.
– Oni su verovatno najstarija grupa na svetu koja se može povezati s konkretnim mestom – rekao je Viljerslev.
Na putu do Australije, rani ljudi su naišli na raznoliki asortiman drugih lutajućih plemena hominina, uključujući i nepoznatog ljudskog rođaka koji je doprineo genomu australijskog autohtonog stanovništva s 4 posto. Prethodna istraživanja su pokazala da su praistorijska uparivanja kod svih ljudi koji nisu iz Afrike 1 do 6 posto DNK neandertalca.
Viljerslev je rekao da nova otkrića doprinose stavu da su neandertalci i drugi izumrli hominini bili zapravo dosta slični našim precima, a ne praistorijski nasilnici niže vrste. Uz to, drugo istraživanje je otkrilo da je moderno ljudsko ponašanje započeto pre otprilike 100 hiljada godina nije popraćeno nikakvim značajnijim genetskim mutacijama.
– Ne postoje dokazi da nas je neka čudesna mutacija učinila ljudima – rekao je Viljerslev.
Ovo istraživanje takođe sugeriše da su se populacije Koesan (bušmani) i Mbuti (srednje afrički Pigmejci) razdvojili od drugih ranih ljudi ranije od toga, opet sugerišući da ljudsko ponašanje nije bilo podstaknuto nekom intrigantnom biološkom promenom.
– Ova otkrića će biti kontroverzna jer znače da su ljudska ponašanja razvijena ranije, da su razvijena nezavisno i da su stečena kroz razmenu ideja s drugim grupama – rekao je Kris Stringer, rukovodilac odeljenja za poreklo čoveka u Muzeju prirodne istorije u Londonu.